nekretnine Beograd
nekretnine Beograd
 

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI



Član 1.
U Zakonu o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US i 24/11-u daljem tekstu: Zakon), u članu 103. stav 6. briše se.

Član 2.
Nosilac prava korišćenja iz člana 103. stav 1. Zakona može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta utvrđenom važećim planskim dokumentom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji zemljišta u skladu sa Zakonom.
Član 3. O
vaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O b r a z l o ž e nj e

I. USTAVNI OSNOV
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u odredbama člana 97. tač. 7, 9, 12 i 17 Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje određene odnose u organizaciji i korišćenju prostora, svojinske i obligacione odnose i druge odnose koji su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-US i 24/11, u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, uređena je materija koja se odnosi na planiranje, građevinsko zemljište, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, vršenje inspekcijskog nadzora, kao i na druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata. Izmenama i dopunama Zakona, koji je stupio na snagu 5. aprila 2011. godine, predviđeno je, između ostalog, da nosioci prava korišćenja iz člana 103. Zakona mogu u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu tog zakona da ostvare pravo na gradnju objekata bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji uz naknadu, odnosno upisano pravo korišćenja na predmetnom zemljištu je bio dovoljan dokaz da bi nadležni organ utvrdio aktivnu stranačku legitimaciju u upravnom postupku.
Polazeći od pomenute generalne ocene i od rezultata prethodne analize Zakona, zaključeno je da je neophodno pristupiti njegovim izmenama.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U članu 1. predloženo je brisanje u članu 103. stava 6. Zakona.
Članom 2. predloženo je da nosioci prava korišćenja iz člana 103. stav 1. mogu pre izvršene konverzije prava korišćenja u pravo svojine na tom zemljištu, biti aktivno legitimisani za podnošenje i vođenje postupka za pribavljanje potrebne dokumentacije za izgradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata, u skladu sa važećim planskim dokumentom, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji je posledica brisanja stava 6. u članu 103 Zakona.
Članom 3. utvrđeno je stupanje na snagu ovog zakona, a to je naredni dan od dana njegovog objavljivanja, s obzirom da je predloženo njegovo donošenje po hitnom postupku.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Određenje problema koje ovim zakonom treba rešiti
Predloženim zakonom obezbeđuje se pokretanje investicionog ciklusa u idućoj godini, poboljšanje stanja u građevinskoj industriji, koja za posledicu ima i aktiviranje drugih privrednih grana, kao i priliv finansijskih sredstava u budžete jedinica lokalnih samouprava, odnosno državnih organa.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu
Polazeći od rezultata prethodne analize važećeg zakona, kao i podzakonskih akata u oblasti konverzije prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, procenjeno je da će produžetak roka omogućiti aktiviranje rada građevinske industrije, ali i povećanje javnih prihoda, od opštine do Republike.
Produžetak roka za godinu dana predstavlja i pretpostavljeni rok u kome će pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, kao jedno od najspornijih pitanja Zakona, moći da bude sistemski rešeno, kroz donošenje novog Zakona ili kroz njegove izmene i dopune, u cilju pronalaženja optimalnog rešenja za ovo pitanje.
Zakonom se posredno ostvaruju i drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju.
Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema razmatrane
Prilikom izrade ovog zakona razmatrana je jedino mogućnost produženja roka na duži vremenski period, ali je procenjeno da se produženjem roka za još godinu dana ispunjava svrha osnovne norme.
Zašto je donošenje ovog zakona najbolje za rešavanje problema
Ne postoji drugo rešenje za opisanu situaciju, ako se prihvati činjenica da se implementacijom ove norme omogućava aktiviranje rada građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, a pritom se ne derogira osnovna norma, koja ostaje na pravnoj snazi.
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Predloženo rešenje uticaće na mogućnost izgradnje novih objekata od strane lica koja su određena u članu 103. Zakona, povećanja ukupnog broja rešenih zahteva za izdavanje lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola, rad građevinskih preduzeća i preduzeća za proizvodnju građevinskog materijala i povećanje javnih prihoda.
Da li ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata i tržišnu konkureciju
Smatramo da ovaj zakon može uticati i na pojavu novih privrednih subjekata.
Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima
Primena ovog zakona neće izazvati posebne troškove građanima i privredi.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Nacrtu zakona
U raspravama i konsultacijama kao i podnetim inicijativama u toku pripreme ovog zakona sa predstavnicima stručne javnosti (Ekonomski institut iz Beograda), strukovnih udruženja i asocijacija (Privredna komora Srbije, Privredna komora grada Beograda, Inženjerska komora Srbije, Unija poslodavaca i dr.), kao i drugih udruženja i asocijacija iz nevladinog sektora (NALED, USAID, Američka privredna komora i dr.), zainteresovane strane su imale priliku da iznesu svoje stavove koji su u velikoj meri uticali na konačno rešenje u ovom zakonu.
Koje mere će se tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarili ciljevi donošenja propisa
Ministarstvo će u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, pružati stručnu pomoć svim zainteresovanim licima u primeni ove norme.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), jer je neophodno da se odredbe ovog zakona primenjuju bez odlaganja, kako bi se otklonile smetnje u pogledu mogućnosti ostvarenja prava na gradnju u idućoj godini, odnosno angažovala građevinska industrija u Republici Srbiji .

VII. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Razlozi za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” sadržani su u ciljevima za njegovo donošenje. Naime, donošenjem ovog zakona po hitnom postupku i njegovim stupanjem na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” omogućava se pokretanje investicionog ciklusa u narednoj građevinskoj sezoni, što će doprineti i povećanju javnih prihoda.

PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG ZAKONA KOJE SE MENJAJU

Član 103.
Na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava korišćenja bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni ili izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korišćenja može se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu tržišne vrednosti tog građevinskog zemljišta u momentu konverzije prava, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu. Troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaćenu za imovinu ili deo imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, kao i druge stvarne troškove.
Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog oglašavanja, po tržišnim uslovima, stekla pravo svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u skladu sa posebnim zakonom, a pre zaključenja ugovora o kupovini imovine, odnosno dela imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09).
Konverzija prava korišćenja iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na pojedinačnim katastarskim parcelama ili na više katastarskih parcela.
Po zahtevu za konverziju iz stava 1. ovog člana rešenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Nosilac prava korišćenja iz stava 1. ovog člana može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta utvrđenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretežne delatnosti, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljišta.
Predmet konverzije iz stava 1. ovog člana ne može biti zemljište koje je posebnim zakonom određeno kao zemljište koje se ne može otuđiti iz javne (državne) svojine, odnosno zemljište na kome je predviđena izgradnja objekata od javnog interesa i površina javne namene.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa - Vlada
Obrađivač: Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koje se odnose na normativnu saržinu propisa
Član 73. SSP ( član 38. PTS)
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Četiri godine od dana stupanja na snagu SSP (član 73. Stav 6.), odnosno PTS (član 38. Stav 6.)
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Ne postoji veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne postoje odgovarajući propisi.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.